Čemu služe akademske titule

Neki kod nas kažu da smo mi država koja ima najveći procenat magistara i doktora nauka u odnosu na ukupan broj stanovnika. Znači, na jednoj strani imamo ‘ogromni naučni potencijal’ a, opet na drugoj, ekonomski smo veoma zaostali u odnosu na razvijene zemlje u svijetu i u Evropi. Na osnovu ovog se može zaključiti da se kod nas akademske titule stiču na lak i sumnjiv način. Po priči poštenih i znanih univerzitetskih profesora, najlakše akademske titule stiču rukovodioci pojednih privrednih subjekata i političke vođe. Obzirom da su direktori ovlaštena lica u preduzeću i da raspolažu sa imovinom preduzeća, oni odriješe kesu i jednostavno, kupe sebi akademsku titulu.
To nije tako teško, jer pojedini profesori na našim univerzitetima ‘rašire stražnjicu’ kad vide parali kandidata. Ima slučajeva da je preduzeće ‘propalo’, t.j. prestalo da funkcioše a da su teme mnogih magistarskih i doktorskih titula bili procesi iz tih preduzeća.
Mnoge političke vođe, takođe dolaze lako do akademskih titula, opet zahvaljujući pojedinim univerziterskim profesorima, političarima akademska titula, a univerzitetskim profesorima veća pozicija na univerzitetima. Učiniš te meni, učinim ja tebi i svakom dobro.
Što se tiče olakog sticanja naučnog zvanja, treba spomenuti i privatne visokoškolske ustanove. I kod ovih se može lako doći do naučne titule, samo treba odiriješiti kesu.
Predpostavka je, ako je neko doktorio na nekoj temi, trebalo bi da se taj doktorat primjeni u praksi i da društvo u kome djeluje taj doktor nauka, ima od toga koristi. Ništa od toga jer, akademske titule koje se stiču na sumnjiv način, samo služe pojedincima za njhov prestiž u društvu.
Baš sad u ovom momentu, kada hara opaki virus i kada je ekonomski razvoj našeg društva veoma usporen, trebali bi ti magistri i doktori nauka da stupe na scenu i da daju rješenja o daljem funkcionisanju našeg društva.
(Selimović Edhem Edo)