Mnogi naši sugrađani naselili su prostore gotovo svih kontinenata, tako da danas Živničani žive od Novog Zelanda i Australije do Amerike i Kanade, a u zemljama Evropske unije da i ne govorimo. Naš sugrađanin Vladimir Jurić prije više od 20 godina obreo se u Kanadi i gradu Torontu, gdje još ima stotinjak naših sugrađana.

Kada će prestati potraga za novim zemljama teško je kazati, jer mnogi bi rado krenuli za boljim životom i zaposlenjem, koje je ovdje, u zemljama regije, a ne samo kod nas, teško pronaći. O svojim iskustvima u novoj zemlji, adaptaciji i zaposlenju Vladimir Jurić, inače dipl.ing.mašinstava, kaže:

“Po dolasku u ovdašnji prihvatni centar sve je teklo organizovano, od učenja engleskog jezika do adaptacije i snalaženja u gradu po pitanju raznih potreba. Poslije, kada je na red došlo zaposlenje nije bilo problema, jer sam već imao značajnog iskustva u sarajevskoj Hidrogradnji. Zanimljivo je da sam u novoj firmi u Kanadi išao na terenski posao u zemlje Afrike, kao nekada dok sam radio u Hidrogradnji, tako da su mi ta iskustva i znanje dobro došli. Drago mi je što je i moj sin Vedran ovdje pronašao svoje mjesto i kao najbolji srednjoškolac i student završio mašinski fakultet, te sam zadovoljan što je danas tako uspješan inženjer u sovjoj firmi”.

Tokom radnog vijeka Vladimir je imao neobično uspješnu karijeru i radio je na četiri kontinenta. Dok je bio u Hidrogradnji, koja je sa kooperantima zapošlajvala preko 10 hiljada radnika, gradio je hidrocentrale, irigacione sisteme, željezare, mostove, tunele, pruge po Iraku i Libiji. Potom je radio za poznate firme u Kanadi, koje su takođe realizovale slične projekte u pomenutim zemljama.

Vladimir Jurić sa suprugom Žanom provodi danas penzionerske dane u vlastitoj kući u Torontu, a i o povratku često razmišlja:

“Danas, kada sam riješio sve što je trebalo, prevagne želja za povratkom. U Živinicama imam kuću i desetak dunuma zemlje, ali još se nisam odlučio na koju ću stranu, s obzirom da mi je ovdje sin sa svojom suprugom.Ali, pošto sam penzioner imam još puno vremena za razmišljanje, svakog ljeta sam u Živinicama sa svojom familijom, školskim drugovima i prijateljima”.

U razgovoru sa još nekim našim sugradjanima saznajemo da su se svi uglavnom snašli prema očekivanjima, došli do zaposlenja i mnogi su tu formirali svoje porodice, ali o tome drugi puta!/Š.G./

Vaš komentar na članak: