„ Reci hodži da mu neću halalit „

Sliku i tekst uredio: Idriz Muharemović

Zanimljivosti vezane za trgovinu „IZOMEX“ Suha iz vremena 2008. do 2015. godine. Trgovina-prodavnica je radila nepunih 8 godina. Prodavnica je bila poznata po tome da ne prodaje alkoholna pića i daje „veresiju na teku“. Trgovina je bila pored stadiona FK „Mladost“ Suha (na tribini stadiona).
„Ne prodajemo alkohol“ bio je natpis na ulazu u trgovinu.

Nađem se ponekad na tribini stadiona i slušam komentare navijača gostujuće ekipe: „Čuj trgovina a nema alkoholne pive; Mogli su prodati 20 gajbi pive u toku utakmice; Ne znaju uzet paru itd“ Kupovali su oni bezalkoholne pive i gasili žeđ, ali su bili fini, nisu ništa psovali sudiji. Jedan iz susjednog sela ispija bezalkoholnu pivu ispred trgovine. Pita on mene zašto trgovina ne prodaje alkoholnu pivu? Reko: „ Blizu je džamija i nije lijepo prodavati alkohol, a i hodža kaže da je grijeh prodavati alkohol“ . Nije imao komentar, ćutao je a onda je onako ljut i smrknut ispio pivu i meni rekao: „ Reci hodži da mu neću halalit „ Otišao je.

I prije otvaranja trgovine bilo je borbe protiv alkohola. Gradnja objekta trgovine protekla je bez upotrebe alkohola. Majstor je bio rahmetli hadži Ćamil Konkić. Majstor je naredio gradnju objekta a da akcije na izljevanju temelja i ploče preuzme domaćin. Meni su neki rekli da mi neće doći na akciju ako uz ražanj ne bude bilo alkohola – piva. Mene je to naljutilo, razgodio sam akciju a onda sam pozvao oko deset omladinaca da rade za plaćenu nadnicu sa obezbjeđenim doručkom i ručkom. Isto sam to uradio i kada sam izljevao dvije ploče. U završnici radova oko objekta, naredim jedan posao sa omladincima. Radili su bez mog psisustva. Jedan od njih je donio gajbu pive. Nije je unosio na moje zemljište nego ostavio gajbu na državnom zemljištu, pa su sjedili oko gajbe na državnom zemljištu i ispijali pive.

„Teka za veresiju“
U trgovini jedan mali klinac vuče mamu za ruku da mu kupi neku skupu igračku. Mama kaže da nema para i da ne može kupit. Dijete kaže mami da u ovoj prodavnici ne trebaju pare! I djeca su znala za teku na veresiju!!!! Kada je trgovina zatvorena ostali su dugovi u teki. Bio je to veliki iznos. Na um padoše meni dobra Osmanska vremena. „U Osmanskom carstvu bogatiji i imućniji ljudi bi često ulazili u prodavnice, nepoznate radnje da plate dugove siromašnih ljudi. Njihovi dugovi su bili zapisivani u sveske koje su se zvale ‘Veresija’. Dobročinitelj bi tako nasumično potrgao nekoliko strana sveske i kazao: Ovi dugovi su plaćeni.“ Kada je trgovina prestala sa radom promijenjen je naziv trgovine. Nakon godinu do dvije pošteni ljudi su odužili svoj dug. Opet je ostao veliki dug koji sam vodio kao svoj kapital na koji se mora plaćati ZEKAT. „Zekat na dug/potraživanje općenito obaveza je zajmodavca, jer se to računa njegovom, a ne imovinom zajmoprimca (dužnika)“. Onda sam odlučio da ne plaćam više zekat na taj iznos koji nikada neću dobiti. Jedini način je bio da postanem dobročinitelj, pa da halalim dužnicima . Halalio sam sve dugove iz teke za veresiju. (Allah je dao i jedno psihičko rasterećenje da više ne mislim o tome.)

„Nagradna igra IZOMEX-a „
Nekoliko godina smo organizovali nagradnu igru . Kupac koji u trgovini napravi račun preko 20 KM , upisuje svoje podatke na račun i ubacuje u kutiju za kupone. Bila je interesantna i primamljiva prva nagrada, živo janje, i to uoči 1Maja. Bile su i utješne nagrade kao druga i treća. Posle odigrane utakmice između Čalija-Izomeks i neke gostujuće ekipe izaberemo igrača utakmice koji dobije kao nagradu fudbalsku loptu i određen je da izvlači kupone iz kutije. Od prisutnih građana izaberemo još dva člana žirija, tako da je bilo sve regularno u toku izvlačenja. (Neko, iz sela Barice posjeduje video snimak izvlačenja dobitnika nagradne igre Izomex?)

U toku rada trgovina je bila obijena, veliki iznos u robi je otuđen. Pronašli su kradljivca, imao je oko 55 godina starosti. Pola života je proveo u zatvoru, pola na slobodi. Maltretirali su nas sa nekim zakazanim ročištima , i nikom ništa. Nikad nismo obavješteni o ishodu suđenja.

Kada se dešavaju loše stvari, obijena i pokradena trgovina , poso ne ide ,trgovina propada. Onda kažem: „Bože zašto se ova kazna meni dešava, pošteno sam radio“. A ustvari nije to kazna nego nagrada. Samo On zna šta je za tebe dobro, to ti i daje ako zaslužuješ. „ Ne volite nešto, a ono može biti dobro za vas; nešto volite, a ono ispadne zlo za vas. Allah zna, a vi ne znate!“ (El-Bekara,216)./ Tekst napisao: Muharemović Idriz/